 |
|
|
||||
|
SRPSKI BELI ORLOVI |
||||||
| ŠAMPIONI | ||||||
|
|
||||||
|
Srpski Beli Orlovi su šampioni! Konačno u trećem finalu, u trećem pokušaju ostvaren je san svih nas. U finalu nad finalima Srpski Beli Orlovi su nakon dva produžetka u penal završnici, zahvaljujući fenomenalnom Pelcu koji je odbranio tri šuta slavili sa 2:1! Nakon 120 minuta bilo je 2:2. Veliko slavlje na terenu i tribinama je počelo nakon zadnjeg penala, potom u prostorijama stadiona, pa na parkingu uz pjesmu i muziku i koju vruću, a potom u našim restoranima širom Toronta. Najduže, do zore, slavilo se u Jolly Cafe gde su bili naši igrači, uprava i najverniji navijači i simpatizeri. Da je bog danas na nasoj strani videli se dva sata pre utakmice. Nakon kišovitog i hladnog vremena granulo je sunce, stvorena je nezapamćena atmosfera. Po lepom vremenu došlo je više od hiljadu naših navijača, ukrašenih našim trobojkama, transparentima, šalovima...Ultraši uz veliki transparent, orkestrirani sa bubnjevima i trubama. Uz to utakmici je prisustvao veliki broj gledalaca, koji nisu našeg porekla, ali su vecina bili uz nas. I nakon ogromnog i pravog proloma oblaka od 12. minuta, opet se razvedrilo kada je trebalo, za veliko slavlje na terenu. Bog je bio uz nas i u penal završnici. Budi dostojanstven, pošten i čestit i uz to hrabar i bog ce ti pomoći. Ispisan je dan za istoriju, veliki uspeh našeg sporta, cele naše zajednice. A nije bilo lako, naprotiv nikad teže, i valjda zato je mnogo draže.
Stadion: Esther
Shiner
Strelci
(regularni deo i produzeci): 1:0 Braletić (62); 2:1 Viciknez (80)
Žuti kartoni:
Miličevic, Medić, Viciknez, Baldeh, Brett
Srpski Beli
Orlovi: Pelc, Stamatović, Miličević, Janković, Medić, Vučinić
(105min Janošević), Gomez (71min Viciknez), Stojičić, Braletić,
Budalić, Šćepanović
Trois Riviers
Attak: Olivieri, Brett, Mayard, Uwimana, Etienne, Surprenant,
Baldeh, Contreras, Sylla (63min Lesage), Besse (73min Heroux),
Mayard Odavno nismo videli takav tim. Trois Riviers Attak je impresionirao sve: i igrom i ponašanjem. Tim sastavljen od izuzetno brzih, snažnih i tehnički izuzetno obučenih igrača, impresionirao je nastupom i fer i korektnim ponašanjem na terenu i van terena. Zaslužuju sve čestitke uz najlepše želje. Ipak i pored impresivnog nastupa kada se sabere i oduzme Srpski Beli Orlovi su večeras bili bolji. Za razliku od protivnika koji je od četiri šuta postigao dva gola, naš tim je imao mnogo više šansi, uostalom i dva puta vodio i na penal ruletu potpuno zasluženo slavio. Nošeni velikom podrškom u dugo čekanom ambijentu naš tim je krenuo silovito i igra se uglavnom na protivničkom delu terena, ali protivnička odbrana je dobro organizovana. U 12. minutu prava oluja. Nevreme sa jakom kišom i vetrom. Prvu ozbiljniju šansu ima Braletić koji je izbačen u prazno, ali je Olivieri, golman i kapiten Attak, bio brži. U 21. minutu Vučinić je prošao po levoj strani i odlično centrirao, ali Braletić je bio za koji centimetar prekratak i udarac glavom završava preko gola. Tri minuta kasnije Braletić sa leve strane po zemlji gađa Gomeza u punom trku, ali u poslednjem trenutku Etienne vrhom kopačke izbija loptu u korner. Prvi put Attak je pripretio u 29. minutu. Nakon munjevitog prodora Mayard je skoro izašao sam pred Pelca, ali Stamatović požrtvovanim, klizećim startom izbacuje loptu u korner. U 31. minutu Braletić još jednom pronalazi Gomeza ispred gola protivnika, ali Gomez oklijeva i šansa propada. Najveću šansu u prvom delu naš tim je imao u 42.minutu. Braletić je primio loptu na tridesetak metara od gola i odložio je za Šćepanovića koji je bio u punom trku. Šćepanović prolazi i pretrčava trojicu igrača iz odbrane i u momentu kada mu uklizava golman sa penala šutira, ali Olivieri izvrsno reaguje. U 44. minutu nakon kornera Stamatović nezgodno glavom zahvata klizavu loptu i umalo da savlada Pelca koji izbacuje loptu ispod prečke, a odbijenu loptu Mayard šalje preko gola sa nekoliko metara. Nastavlja se žestoka borba i u drugom delu. Kiša je konačno prestala i uslovi za igru su koliko toliko bolji. Prva šansa viđena je u 54. minutu. Miličević iz slobodnog udarca odlično centrira, Šćepanović je dobro postavljen, šutira glavom, ali pravo u Olivierija. A onda 61. minut i erupcija oduševljenja na stadionu. Budalić pokušava da pronađe Braletića na četrdesetak metara od gola, Brett je srećom brži i u trku vraća loptu glavom ka svom golmanu. Aleks Braletić nastavlja da trči, stiže do lopte pre golmana na ivici šesnaesterca, vrhom kopačke gura je u levo i onda sa desetak metara pogđa praznu mrežu za 1:0!!! Uzavreo je stadion po hladnom vremenu, ori se pesma naših navijača. U istom minutu u igru ulazi Lesage i ispostaviće se da ćemo ga dobro zapamtiti i mi i naši odbrambeni igrači. Zaledio nas je sve na stadionu u 70. minutu. Nakon slobodnog udarca sa desne strane klizava lopta nikako da se odbije iz našeg šesnaesterca, na kraju je prima Lesage na levoj strani i topovski sa 12-13 metara pogađa desne rašlje Pelcovog gola za 1:1! U sledećem minutu u igru ulazi Saša Viciknez umesto Gomeza. Veliku šansu propuštamo u 84. minutu. Viciknez je dobio loptu na levoj strani šesnaesterca, pogledao i ciljao po zemlji do Vučinića, ali klizava lopta je prebrza i Vučinić je ne zahvata sa nekoliko metara. Napadaju Orlovi, zdušno bodreni i u 88. minutu akcija za udžbenike. Ispred šesnaesterca Viciknez pronalazi Budalica, prva lopta do Braletića, i opet prva u prazno za Budalića koji odlično šutira po zemlji u donji bliži ugao, ali Olivieri sjajno interveniše i samo korner. Centrira Viciknez iz kornera, odlično skače Miličević, ali lopta završava preko gola. A u sledećem 89. minutu zaledio nas je sve dotada odlični sudija. Beldah je šutirao ispred kaznenog prostora, lopta pogađa jednog našeg igrača u ruku, a sudija svira slobodan udarac sa sedamnaest metara po sredini gola. Srećom lopta pogađa u naš živi zid, odbijena je lopta vraćena pred naš gol gde su čak trojica protivničkih igrača bili u debelom ofsajdu, ali pomoćni sudija ili ne vidi ili mu se ruka zaledila na hladnom vremenu. I dok su iznenađeni nesviranjem ofsajda pokušali snaći, Medić je munjevito reagovao i nekako poslao loptu u korner. Time je regularni deo utakmice završen i igra se prvi produžetak - pravilo srebrnog gola. Žestoko su krenuli i naši i protivnik. Igra se da se prvi da gol. A prvi ga daje majstor fudbala, Saša Viciknez. U 96. minutu dosuđen je prekršaj na oko osamnaest metara od gola sa desne strane. Znamo svi da je ta pozicija pola penala, za Sašu. I nije nas izneverio ni u ovoj odlučnoj utakmici. Kratko se zaleteo, zarezao loptu koja se od prečke odbija na gol liniju pa opet pod prečku i ostaje u mreži 2:1!!! Stadion je eksplodirao, nikad bliži trofeju, rastrčali su se naši igrači, adrenalin raste, ne prestaje podrška sa tribina. U 99. minutu dobru akciju Vicikneza i Budalića završava Braletić odličnim udarcem sa dvadeset metara, ali golman brani. Ostala su samo dva minuta, počinje i sprema se veliko slavlje, ali...Korner sa leve strane za Attak, nova gužva i lopta dolazi na desnoj strani našeg kaznenog prostora do Etienne koji sa četrnaest metara pogađa našu mrežu za šokantnih 2:2! U sledećem napadu situacija kao na minut pre kraja. Vučinić je sjajno centrirao sa leve strane, interveniše jedan odbrambeni igrač, odbija je do drugog koji doduše klizajući se odnosi loptu sa obe ruke. Ovoga puta sudija nije imao hrabrosti da donesu istu odluku nakon slične situacije. Bore se naši, ne pada moral, a u zadnjem minutu Vučinić je grubo fauliran i Baldeh je isključen nakon drugog žutog kartona. Povređenog Vučinića zamenio je Janošević. U drugom produžetku iako sa igračem više, naši nisu stvorili prilike za gol. Malo su i posustali, a i trebalo se oporaviti od šokova. Sa druge strane opasno preti Lesage koji iako usamljen pravi probleme našoj odbrani, ali bez promena i slede penali.
1. Šćepanović -
Olivieri brani; DiIoia - Pelc brani Gotovo je, iako je zvanični spiker nekoliko puta upozoravao da do kraja ceremonije dodele trofeja niko ne sme da ulazi teren, ne zna se ko je pre stigao prvi; igrači do navijača ili navijači do igrača. Teren je preplavljen, zagrljaji, suze, zastave, veselje i radost kakvi nisu viđeni na ovim prostorima. Trenuci koji se nikada neće zaboraviti, trenuci u kojima su se san i java preplitali... ...slede izjave i dešavanja nakon utakmice |
||||||
| ---------------------------- | ||||||
|
U silnom metežu nakon zadnjeg penala, i samo koji trenutak kada je spušten na zemlju, nakon što su ga igrači digli u vazduh, pitamo predsednika Srpskih Belih Orlova Dragana Bakoča, namjerno u takvom raspoloženju za dve rečenice. Odavno ga nismo videli tako istinski srećnog, naviknuli smo u poslednjih godinu dana na njegovo zabrinuto lice. A kroz šta je sve prošao samo on zna, a šta je napravio sada svi znamo. Plemenitost retko ostaje nenagrađena. Ovo se ne može opisati, šta se dešava. Ne znam da li sanjam ili sam ovo negde davno gledao. Eto konačno nakon 36 godina došao je ovaj trofej, došao je u najvažnijem trenutku kada je bio najneophodniji za našu zajednicu. Dan Pelc je jedan od junaka našeg tima tokom cele sezone, a večeras i definitivno junak meča. Imao je Dan na samom startu šampionata dva tri kiksa, a nakon toga izrastao je u ubedljivo najboljeg i najperspektivnijeg golmana u CSL. Otrgli smo ga iz zagrljaja zamolili za prve utiske. Pošteno, još nisam svestan šta se dešava. Penal je jedan šut, jedna odbrana. Nekad je gol, a nekad odbrana. Večeras smo bili srećni. Zaslužili smo ovo, zaslužili jer smo dobar i kompaktan tim, zajedno se borili i izgarali i ostali takvi do kraja. Mirko Medic i u finalu bez greške, bez izgubljenog duela, još jednom je ostavio srce na terenu, ali i ostao u našim srcima zauvek. Šta da kažem, imam 28 godina i ovo je najsrećniji dan u mom životu. Ovo ne može da se opiše. Vodili smo dva puta, oni su nas stigli, uvukao se strah u naše kosti pred kraj. Bili smo bolji celu utakmicu, zaslužili smo ovaj pehar, neka neka je treća sreća i ovo mi je najdraža titula i nešto najlepše što mi se u životu desilo. I samo na kraju da se zahvalim ovoj divnoj publici, ovo je neverovatno, ovo nema niko na svetu i hvala momcima na briljantnoj igri. Uroš Stamatović uvek nasmijan, staložen i smiren ipak mu večeras drhti glas. Niko Urošu ne može zaboraviti fantastični start na dva minuta pred kraj četvrtfinala, možda je i sezonu spasio, odigrao je fenomenalno kada je bilo najpotrebnije, u plejofu. Luda utakmica. Ovo mogu samo Srbi da naprave, vodimo dva puta i stižu nas, ulazimo u dramu, promašimo tri penala ali tu je bio naš Poljak Dan i spasio nas. Bio je red da srpska zajednica dobije titulu i nadam se da će i u narednim godinama biti puno uspeha. Hvala fantastičnoj publici, ovo mogu samo Srbi napraviti. Aleks Braletić je večeras pokazao sav svoj raskošni talenat, postigao gol, pripremio mnoštvo šansi i bio nerešiva enigma za protivničku odbranu. U pravo vreme ušao je u top formu i to pokazao u drugom delu prvenstva i plejofu. Pobedili smo i to je najvažnije. A kako, dobro smo igrali, pred kraj smo se malo mučili, ali ovako je najlepše i najslađe. Podrška nije mogla da bude bolja, navijači su bili super. Nikola Budalić podigao je visoko pehar, kapitenski kako mu i dolikuje. Pravi vođa i na terenu i van njega. Bože sačuvaj, kakva utakmica. Pomislili smo dva puta da smo pobedili, ali to je fudbal, to je finale. Izdržali smo do kraja i kroz penale pobedili. Publika je bila odlična, protivnik mnogo jak. Ipak uputili su samo dva šuta i dali dva gola, a mi koliko smo samo šansi imali. Miloš Šćcepanović je otkrovenje sezone. Nije mu se dalo da postigne gol, ali je odigrao fantastično. Bio je najveći optimista od svih i sav rasčerupan, bez dresa, štucni, kostobrana dečački uzviknuo i otišao da se raduje sa drugarima u svlačionici. Obećao sam da ćemo pobediti i plejof i poobeedili smo!! Zadovoljan sam i igrom i rezultatom i idemo dalje, pobedićemo i sledeće godine. .Z.M.
|
||||||
